Tramp okužen Srbima: Očekuje se velika promena politike prema našoj zemlji!

Vučićevi omiljeni prijatelji iz belog sveta, na koje se pozivao kao na svoje moćne zaštitnike napuštaju ga. Prvo je otišao nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, koga je ugostio u svom vinskom podrumu porodične vile u Jajincima, podno Avale. Gvido je bio deklarisani homose-ksualac koji je imao srećan brak sa jednim nemačkim biznismenom. Umro je prošle godine, od teške bolesti - SIDE. Pre Gvida na onaj svet je otišao njegov promoter Miodrag Miki Rakić, siva eminencija Demokratske stranke, šef kabineta Borisa Tadića. Umro je pre tri godine na VMA.Vučić je bio ponosan i na austrijskog ministra spoljnih poslova, mladog Sebastijana Ku-rca. Vučić je voleo da grli Kur-ca, često je putovao u BečAli, odjednom više nema Ku-rca. Ne osvrće se na Aleksandra kao na smrdljiv sir. Ku-rc je shvatio, a Vučić to nije, da se od srpskog desperadosa svi odriču. Više se ni Vučić ne poziva na podršku Ku-rca..Sa Vođom se nije pozdravio ni doskorašnji izraelski ambasador u Beogradu Josif Levi, koji je živeo sa svojim partnerom iz Nepala. Bio je besan na Vučića, jer ga je BIA špijunirala, a Vučić ucenjivao.Majkl Devenport, šef misije Evropske unije u Beogradu, koji je u strasnoj ljubavnoj vezi sa Markom Blagojevićem, Vučićevim šefom Kancelarije za pomoć poplavljenim područjima i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjem, olakšao je srpsku kasu za oko 270 miliona evra. Kreditne linije i pare iz pretpristupnih fondova bile su dostupne, preko Marka Blagojevića, a uz aminovanje Vučića, i gospodinu Devenportu.

I ako se i danas grle i jedan drugom čestitaju, Vučić je nahuškao radikale da ga spreče da predstavi izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima, kojim, inače, Vučić nije nimalo zadovoljan, mada Devenport tvrdi da jeste, jer nas građane smatra običnom stok-om. Vučić želi da pokaže Englezu da se više ne pravi Englez, nego da da du-pe i njemu. Da ga žešće podržava, ali Devenport zna da je najbolje ako u Briselu ćuti, i ne pominje šizofrenog premijera Srbije.Evo, dođe i novi spasilac. Ministar spoljnih poslova, izgleda da je većina ministara spoljnih poslova spolno određena kao ljubitelj muškog tela. Boris Džonson, bivši novinar, bivši gradonačelnik Londona, bivši zagovornik izlaska Britanije iz Evropske unije.Gospodin Džonson je simpatičan pe-der. Kao snebvljiva je devojka. Bio je prvo u Prištini da se pohvali kako je Ujedinjeno kraljevstvo prvo priznalo nezavisnost Kosova, kako je premijer Toni Bler uspeo da nagovori Klintona da bombarduje Srbiju...Onda je gospodin Džonson došao u Beograd, na večeru sa Vučićem. Zanoćio je u vili "Bokeljka", pilo se belo mađarsko vino...Da smo dostojanstven narod okupili bismo se ispred vile i vikali, iz sveg glasa - "ma-mu ti je-bem ped-ersku i Englesku, je-bali te Albanci, idi je-bi se s njima!". Ali, ima ko će povući za uši ser Džonsona. I njega i Vučića.Džonson je lajao protiv Donalda Trampa. Te ras-ista je, nac-ista, prostak, te pretnja je za ceo svet. Ali...Novi američki predsednik će zavrnuti uši britanskoj vladi koja je, preko premijerke Mej poručila Rusima da je spremna da na njih baci i atomku! A Londonska vlada se navija u Vašingtonu.Ništa ni od Džonsona. Sve Vučićeve muške ljubavi suviše kratko traju. Kada ode u Zabelu, moći će da uživa. Koliko muškaraca oko njega!

У овом тренутку му руку пружају не само републиканци, на чијој је листи изабран иако је био у рату са већином од њих, већ и либерали који су били убеђени да остају главни у Белој кући, а остали су само мањина у Конгресу. Према писању америчке штампе, Чак Шумер, шеф посланичког клуба демократа у Сенату, већ је неколико пута разговарао са новоизабраним председником и ускоро ће му представити програм око којег мисли да ће се договорити. Иако су некад говорили да је Трамп највећа претња америчкој демократији, страначки саборци Барака Обаме и Хилари Клинтон сада истичу да се у појединим стварима слажу са новим шефом Беле куће, посебно у сфери економије и социјалне заштите. Најављују да ће му пружити подршку у плановима да започне велике радове на инфраструктури, уведе плаћено породиљско одсуство и раскрсти са уговорима о слободној трговини који су угасили радна места у производњи.

Не мора да значи да ће либерали дуго остати на том курсу, али чини се да су сада ближи одлуци да сарађују са Трампом и пробају да врате бираче које им је он преотео – белу радничку и средњу класу, посебно из некадашњих индустријских центара, него да само чекају његове погрешне кораке да би онда пробали да политички профитирају. Демократски сенатор Шерод Браун, који представља Охајо, државу са великим бројем управо таквих гласача, истиче да је говорио са Трамповим саветником за економију и да ће пробати да са њим ради на побољшању положаја радника у челичанама. Браун очекује да Трамп испуни и нека друга предизборна обећања: измени Споразум о слободној трговини у Северној Америци, повуче амерички потпис са сличног уговора са земљама Пацифика и натера Кину да више не обара вредност валуте зарад експанзије својих производа у свету.

Елизабет Ворен, демократска сенаторка из Масачусетса која је била један од најжешћих Трампових критичара, признала је да се у многим стварима са њим слаже, посебно када је реч о трговинским споразумима, социјалној заштити, бесплатном образовању на државним факултетима и резању трошкова вртића. Сенаторка Ворен, која као и Берни Сандерс важи за крајње лево крило Демократске странке, подржава Трампа у његовом науму да отвори радна места за људе који осећају да су их влада и економија заборавили и изневерили. „Када изабрани председник буде желео да се позабави овим питањима, када му циљ буде био да повећа економску сигурност средње класе, моћи ће да рачуна на мене”, казала је сенаторка. Она је, међутим, упозорила да се Трамп у свом прелазном тиму окружио управо људима које је у кампањи критиковао – банкарима са Волстрита и лобистима, укључујући челника Голдман Сакса за кога се шушка да ће постати министар економије. Сенатор Сандерс, социјалдемократа из Вермонта, током борбе за номинацију против Хилари Клинтон супротстављао се истим оним стварима као и Трамп – глобализацији, неједнакости и поткупљивим политичарима из естаблишмента. Када га је бивша прва дама победила, стао је на њену страну и обрушио се на Трампа, али је после избора ипак приметио: „Ако је изабрани председник озбиљан у вези са политиком која ће побољшати животе породица радних људи, ја сам веома отворен да га подржим.”

Накнадном памећу демократе увиђају да им није крив ФБИ (који је покренуо истрагу против Клинтонове неколико дана пре избора) већ, како је приметила сенаторка из Минесоте, то што нису обратили пажњу на економију. Њена колегиница из Мичигена чак усваја и Трампову реторику па сада тврди да је „систем намештен” у корист најбогатијих. Сада је свима јасно да никако нису смели да номинују Хилари Клинтон која персонификује све против чега се грађани данас буне, већ некога попут Сандерса или Елизабет Ворен који далеко боље разуме бољке Американаца из унутрашњости земље. Трамп је у великој мери преписао програм који је Демократска странка написала, али као да га је заборавила – улагање у путеве и мостове, кажњавање домаћих компанија које селе производњу у иностранство и увођење обавезног плаћеног одсуства за породиље.

И републиканци, који су се такорећи одрекли Трампа као свог кандидата, више не одбијају сарадњу па је први републиканац у Конгресу Пол Рајан изјавио да су конзервативци са Капитол Хила и нови председник „на истој страни”. Међу спољнополитичким стручњацима који су се заклињали да никада не би радили за Трампа полако се јављају вероломници. Очекује се да ће многи прихватити посао у администрацији уз оправдање да ће пробати да контролишу Трампа и његово непознавање мат-ерије надоместити својом експертизом у међународним односима.

Ипак, и поред бројних „захтева за пријатељство” којима је следећи шеф Беле куће тренутно затрпан, мораће да рачуна на опозицију, чак и у сопственим редовима. Републиканску већину на Капитол хилу углавном чине фискални конзервативци који, према писању „Вашингтон поста”, неће одобрити буџет за изградњу инфраструктуре ако Трамп истовремено на неком другом месту не среже трошкове владе. Ако буде повећао дефицит, они ће се бунити. Подржаће га када буде резао порезе и олабављивао регулативе за покретање и вођење бизниса, а у неким ситуацијама ће на његовим обећањима инсистирати више и од њега самог – док он размишља да, ипак, задржи неке делове „Обамакера”, они траже да овај закон потпуно укине. Нови председник ће убрзо схватити да има много оних који су већи Трамп од Трампа.